Koliko te zapravo košta “besplatan kruh”?
Share
Koliko te zapravo košta “besplatan kruh” – i trebaš li ga nuditi?
U Dalmaciji je "malo kruva uz to" postao običaj, gotovo refleks. Ali kad podvučeš crtu, postavlja se pitanje:
Je li besplatan kruh stvar gostoprimstva – ili ti tiho jede zaradu svaki dan?
📉 KOLIKI JE STVARNI TROŠAK "NEVIDLJIVOG" KRUHA?
✔️ Računica (primjer za 100 gostiju dnevno):
-
1 feta kruha = 0,03 € (nabavna)
-
3 fete po osobi = 0,09 €
-
100 gostiju = 9 € dnevno
-
Mjesečno: 9 € x 30 = 270 €
-
Sezonski (4 mjeseca): 1.080 € samo na kruh – i to ako gosti ne traže još
📌 U restoranima koji nude lepinju, pogaču, tost – ti iznosi lete u trostruko veće cifre.
🗑️ A ŠTO S OTPADOM?
Često kruh:
-
ostane netaknut,
-
se vraća,
-
se baca.
➡️ Ako 30 % kruha završi u smeću, to je direktan trošak + više muke s otpadom.
👀 ŠTO KAŽU GOSTI?
U 2025. gosti znaju da:
-
se kruh naplaćuje drugdje u Europi,
-
radije žele kvalitetu nego količinu,
-
nisu šokirani kad vide stavku “kruh i maslinovo ulje – 1,50 €”.
💡 Mnogi zapravo i ne pojedu kruh – ali ga uzmu jer “dođe”.
💡 ŠTO MOŽEŠ NAPRAVITI PAMETNIJE?
1. Uvedi “bread service” kao opciju
Npr. domaća pogača + ulje + maslac → naplati 1,50–2,50 €
👉 Gosti koji žele, plate – a ti ne bacaš ni novac ni hranu.
2. Ponudi manju količinu kruha – samo uz jelo koje to traži
Ne trebaš servirati kruh uz biftek, ali uz brudet – da.
3. Napiši na jelovniku: “Kruh se ne poslužuje automatski – na upit.”
Diskretno, ali učinkovito – štedi i kruh i komentare tipa “nema ništa besplatno više…”
✅ ZAKLJUČAK
“Besplatan kruh” ti možda zvuči kao mali trošak – ali na skali restorana to lako postaje 1.000+ € po sezoni.
Gost ga ne očekuje ako ga pravilno komuniciraš, a ti možeš birati: stvarno ga želiš dati – ili napokon prestati bacati novac.